О Текији
Историјат Текије
У најлепшем делу Националног парка „Ђердап“, на 934. км Дунава, лоцирана на самој обали прелепог Ђердапског језера, лежи варошица Текија.
• Као насеље под именом Теке (име добило по турској богомољи, дервишкој текији), Текија се у изворима први пут помиње 1807. године као малено село на десној обали Дунава у Ђердапу. Захваљујући положају, речном саобраћају и скели, Текија је после обнављања насеља брзо почела да се економски развија, с обзиром на то да је промет робе из унутрашњих делова Царства, преко текијске тржнице и чаршије, ишао даље према Оршави, Темишвару и Будимпешти.
• Стара Текија, која од 1970. године због изградње хидроелектране „Ђердап 1“ лежи испод 35 метара дубоког воденог покривача, подигнута је на остацима римског кастела Трансдиерна, насталог почетком нове ере у време освајања римског цара Трајана, који је изградио пут кроз Ђердапске кланце и о томе оставио вечни споменик - Трајанову таблу.
Године 1733. спомиње се у аустријским документима као насеље Ковилово, а 1784. године као насеље „Теке“. До потапања, Текија се налазила на самој обали Дунава.
У њој се налазила Ђердапска речна управа, која је због опасне пловидбе „Ђердапом“ обезбеђивала пловидбене експерте, тзв. „лоцеве“, који су безбедно спроводили бродове уским и брзим водама Дунава, узводно и низводно од Текије.
• У Текији је рођен Аврам Петронијевић, један од четворице уставобранитеља за време кнеза Милоша и први председник Прве српске владе као и министар спољних послова Србије за време Карађорђевића на којој дужности и умире 1853. године у Цариграду.
• Нова Текија, са сређеном инфраструктуром, добром снабдевеношћу, мотелом, прелепим и модерним кућама које су окружене цвећем и зеленилом, данас је не само најлепши градић на обали Дунава, већ и најпријатније место за одмор.
• Као један од центара Националног парка ''Ђердап", нова Текија се налази на савременој Ђердапској магистрали и са јужним и северним деловима земље повезана је редовним аутобуским саобраћајем.
ТРАЈАНОВА ТАБЛА
У најлепшем делу Националног парка „Ђердап“, на 934. км Дунава, лоцирана на самој обали прелепог Ђердапског језера, лежи варошица Текија.
• Као насеље под именом Теке (име добило по турској богомољи, дервишкој текији), Текија се у изворима први пут помиње 1807. године као малено село на десној обали Дунава у Ђердапу. Захваљујући положају, речном саобраћају и скели, Текија је после обнављања насеља брзо почела да се економски развија, с обзиром на то да је промет робе из унутрашњих делова Царства, преко текијске тржнице и чаршије, ишао даље према Оршави, Темишвару и Будимпешти.
• Стара Текија, која од 1970. године због изградње хидроелектране „Ђердап 1“ лежи испод 35 метара дубоког воденог покривача, подигнута је на остацима римског кастела Трансдиерна, насталог почетком нове ере у време освајања римског цара Трајана, који је изградио пут кроз Ђердапске кланце и о томе оставио вечни споменик - Трајанову таблу.
Године 1733. спомиње се у аустријским документима као насеље Ковилово, а 1784. године као насеље „Теке“. До потапања, Текија се налазила на самој обали Дунава.
У њој се налазила Ђердапска речна управа, која је због опасне пловидбе „Ђердапом“ обезбеђивала пловидбене експерте, тзв. „лоцеве“, који су безбедно спроводили бродове уским и брзим водама Дунава, узводно и низводно од Текије.
• У Текији је рођен Аврам Петронијевић, један од четворице уставобранитеља за време кнеза Милоша и први председник Прве српске владе као и министар спољних послова Србије за време Карађорђевића на којој дужности и умире 1853. године у Цариграду.
• Нова Текија, са сређеном инфраструктуром, добром снабдевеношћу, мотелом, прелепим и модерним кућама које су окружене цвећем и зеленилом, данас је не само најлепши градић на обали Дунава, већ и најпријатније место за одмор.
• Као један од центара Националног парка ''Ђердап", нова Текија се налази на савременој Ђердапској магистрали и са јужним и северним деловима земље повезана је редовним аутобуским саобраћајем.
ТРАЈАНОВА ТАБЛА
- ТРАЈАНОВА ТАБЛА датира из 103. године нове ере. Некада се налазила на римском путу, међутим, изградњом ХЕ „Ђердап 1“ (1963-1972), одлучено је да се измести 21,5м више како би била видљива са реке.
Натпис има 6 редова:
- Латински текст
IMP CAESAR DIVI NERVAE F
NERVA TRAIANVS AUG GERM
PONTIF MAXIMVS TRIB POT IIII
PATER PATRIAE COS III
MONTIBVS EXCISI. ANCO..BVS
SVBLATIS VIA. .E.
NERVA TRAIANVS AUG GERM
PONTIF MAXIMVS TRIB POT IIII
PATER PATRIAE COS III
MONTIBVS EXCISI. ANCO..BVS
SVBLATIS VIA. .E.
- Превод:
Император цезар, син божанског Нерве,
Нерва Трајан Август, победник над Германима,
велики понтиф, четврти пут постављен за трибуна,
отац домовине, конзул по трећи пут,
планине је исклесао и поставио греде
од којих је направљен овај пут.
Нерва Трајан Август, победник над Германима,
велики понтиф, четврти пут постављен за трибуна,
отац домовине, конзул по трећи пут,
планине је исклесао и поставио греде
од којих је направљен овај пут.
Споменик Кочи Анђелковићу
Коча Анђелковић (Пањевац, данас Кочино село, код Јагодине 1755. - Текија новембар 1788.) је вођа српских добровољаца у аустријско-турском рату 1788-1791.Био је трговац стоком. Пола године пред избијање рата пребегао је с породицом у Ковин на Дунаву. Пред почетак рата ступио у добровољце и суделовао у обе припремане аустријске експедиције против Београда (1787. и 1788). Покупио је нешто добровољаца, чији се број стално увећавао и с њима водио борбе против Турака, већином у Поморављу.
Од цара Јосифа ИИ добио је чин капетана. После шест месеци борби с Турцима морао се повући у Банат где је у сукобу код Брзаске 7. септембра 1788. био заробљен од стране Турака. Одведен је у Текију и тамо, заједно са 30 својих сабораца, набијен на колац. По његовом имену народ је овај крај назвао Кочина крајина.
Хајдучка воденица
Неколико километара узводно од Текије, на једном од најлепших делова Казана, налазе се остаци некадашње хајдучке воденице . По предању овде су се састајали и крили хајдуци који су живели у овим крајевима. Предање каже да се и данас, ту негде у близини, налази закопано хајдучко благо. Данас је то познато излетничко место Текијанаца, али и туриста из целе Србије. Преко пута, са румунске стране, може се видети импресиван споменик дачком владару Децибалу, уклесан у стене, рађен по узору на главе америчких председника на Моунт Рашмору.
Ада-Кале
Адакале или Ада-Кале (тур. ада; острво + кале; град) је некадашње острво и насеље на Дунаву у Текијско-оршавској долини, 3км низводно од Текије. Било је дуго 1750 м. а широко 500 м. Адакале су још Римљани утврдили и на темељима тих утврђења грађена су друга, тако је оно увек служило у војне сврхе, јер је онај ко је био његов господар, господарио је пловидбом кроз Ђердап. Турци су га населили после Београдског мира 1739, па је до његовог потапања ту било турско насеље. Адакале је често мењало господаре. Било је српско, турско, аустро-угарско и на крају румунско. Тек 1878. по Берлинском уговору Турска напушта Адакале. После Балканских ратова од 1913 је у поседу је Аустро-Угарске, а после Првог светског рата припало је Румунији. На овом острву је 25. јула 1804. за време Првог српског устанка, српска потера предвођена Миленком Стојковићем, ухватила је и погубила четворицу београдских дахија Аганлију, Кучук Алију, Мула Јусуфа и Фочић Мехмед-агу.
Острво је било чувено по виновој лози званој адакалка.
Насеље са Ада - Кале пресељено је на румунско острво Шимијан код Мале врбице
Национални парк
Национални парк "Ђердап" простире се на око 100 километара десне обале Дунава, од Голупца до Караташа близу Кладова. Обухвата узани шумовити брдско - планински појас ширине од 2 до 8 километара уз Дунав, који се уздиже изнад Дунава 50 до 800 метара надморске висине.
Укупна површина Националног парка је 63.608 хектара, а заштићеном зоном обухваћено је 93.968 хектара.Ово подручје проглашено је националним парком 1974. године. Основна одлика парка је велика шумовитост, изузетно богатство флоре и фауне као и богатство културно-историјским споменицима од најстаријих времена па до данас (Голубачки град, Лепенски Вир, Трајанова табла, Дијана на Караташу итд).
Национални парк "Ђердап" представља један од највећих и најлепших националних паркова Европе. То је парк са најстаријом геолошком и најдужом композитном долином у Европи са три клисуре, два кањона и три котлине, и простор са највећим биодиверзитетом унутар једног екосистема.
На територији Националног парка постоје десет насеља са приближно 11.000 становника од којих је једино Доњи Милановац са Мосном насеље градског типа са развијеним делатностима, инфраструктуром и туристичким капацитетима.
Златна бућка Ђердапа
Текија је у Подунављу и широм Србије позната по манифестацији "Златна бућка Ђердапа" која се одржава у другој недељи августа месеца. Дрвена направа са заобљеним крајем, популарна као бућка,чији звук на пространом језеру,од Хајдучке воденице до некадашњег острва Ада Кале,већ пуне две деценије мами сомове из различитих дубина,постала је прави симбол Текије у коју осим аласа стигне и велики број радозналих гостију и путника – намерника.Аласи равномерним ударањем по површини воде изазивају необичан звук који сома покреће из дубине ка површини воде. Ту их чекају специјално припремљени мамци као што су ровци, глисте, пијавице, дурдубаци и слично, да би на крају завршили као улов у аласким чамцима. Уз вештину, знање и мало среће у овом делу Дунава могу се уловити и капитални примерци сома тешки и више од 60 килограма.
Прелепа Ђердапска клисура са свим својим тајнама пружа велике могућности и најпробирљивијим љубитељима како привредног тако и спортског риболова. Пастрмка, кечига, смуђ, сом, шаран, штука, деверика и др. велики су изазов за спортске риболовце да у вртлозима Ђердапске клисуре искажу своје умеће. Уз одговарајуће дневне, недељне или сезонске риболовне дозволе, рибу је могуће ловити са обале или са чамца уз несебичну помоћ локалних аласа.
Прва Златна бућка је одржана 1984. године када је од прастарог начина рибарења направљена јединствена риболовно-спортска и привредно-туристичка манифестација.ХЕ „Ђердап I “
Хидроелектрана “Ђердап И” је највећа брана на Дунаву и једна од највећих брана у Европи. Налази се на 943. километру Дунава, 10 км узводно од Кладова. Градња је почела 1964. године као заједнички подухват Југославије и Румуније, а коначно је завршена 1972. године. У тренутку изградње представљала је један од највећих хидроенергетских објеката на свету. Укупна дужина бране је 1278м, док висина износи 60 метара.
На српској и румунској страни Дунава је направљено по 6 генератора снаге од 190 МWА, са Каплановим турбинама, чији пречник кола износи око 9,50м. До тада у свету нису грађене турбине већег пречника. Инсталирани су за проток од 4800 м³/с и пуштани су у погон од 1970. до 1972. године.Свака страна располаже са по једном електраном, бродском преводницом и по 7 преливних поља од укупно 14, колико их има у заједничкој преливној брани.
Симетралу објекта чини државна граница.